Ilija Saula

????? ?? ????????? Ilija Saula

U ovoj prozi, koja se slobodno moze nazvati solilokviji Ilije Saule, ili meditivne zavrzlame. Filozofski iskaz dominira, a njegov tip je dat kao moto na samom po?etku. Pisac sebe stavlja izme?u dve dimenzije koje niko ne moze da percipira u racionalnoj spoznaji. On je svestan svoje minornosti u beskraju vremena i prostora. Upravo u toj teskobi i nistavnosti okrece se sebi, svojim ?ulima i svom bicu. On sebe odre?uje kao centar sveta nudeci nam briljantnu svest o postojanju, svest o pripadanju. Pripadati sebi i biti sto vise svoj i sa sobom. Podloga njegove filozofije se ovde ostvaruje kao njegovo autohtono i li?no iskustvo. Uprkos svemu ne izbegava da i dalje tuma?i fenomene opstih i velikih tema: Ljubavi, Smrti ili pak Sna kao glavnu energiju njegovih misli. Susrecemo i kratke pripoveda?ke forme, u mnogima je izvesna i ostvarena poetika proznog lirskog teksta koja neda i opire se da u novoj prozi sve bude preplavljeno ?istim filozofskim iskazom. Zdravko Malbasa